Tražim posao i spreman sam da vredno radim! Međutim kada se postavi pitanje šta nas zaista interesuje i šta najviše volimo da radimo, mali broj ljudi ima spreman i jasan odgovor. Dosta ljudi nije ni svesno svog potencijala niti svih mogućnosti koje nam se pružaju. Realnost današnjice, nažalost, je da se vrlo često osećamo zaglavljeno u poslu koji radimo. Nemamo motivaciju, imamo osećaj kao da je svaki dan isti a ljubav prema onome što radimo je odavno pobegla u zaborav.
U vremenu prevelikih izbora i mogućnosti nepravedno je prema vama da se osećate ovako. Postoji pregršt načina da shvatite sebe u današnje vreme i pomognete sebi da nađete posao koji će vam zaista ispuniti život.
Kako odabrati posao?
Nisu svi ljudi rođeni sa nekim talentom i ne znaju svi od malena čime žele da se bave. Veliku ulogu u odabiru naše profesije imaju škola i porodica. Neki ljudi naslede porodičan posao i imaju tu sreću da se pronađu u toj profesiji i tradiciji koju nastavljaju. Neki ljudi još u osnovnoj školi stvore ljubav prema nekom zanimanju i tim putem nastave da koračaju. Međutim postoje i oni koji su neodlučni pri svom izboru. Jedan od prvih koraka da se ovo izbegne je svakako informisanje o školama i fakultetima kao i smerovima koji se izučavaju u ovim ustanovama. Svaka profesija i zanimanje iziskuje poseban i određen sklop veština, interesovanja kao i određene lične osobine koje su potrebne.
Svako od nas jos od rane mladosti bi trebalo da razmisli šta je to što nas interesuje, čemu smo skloni. Koje su to jake i slabe strane koje posedujemo. Jedna od indikacija su svakako ocene iz određenih predmeta dok smo još u osnovnoj školi. Da bismo bili uspešan arhitekta moramo imati razvijenu sposobnost da shvatimo prostor, tehničko crtanje, estetiku. Za ekonomiju nam je potrebno da se snalazimo sa brojevima. Za medicinu nam treba strpljenje, želja da pomažemp drugima, da poznajemo biologiju i hemiju.
Kada razumemo svoje sposobnosti i ka čemu naginjemo moramo uzeti u obzir i tržište rada. Ako nas zanima npr. hemija kao nauka najpre treba da razmislimo o profilima kao što su faramceutski tehničar i farmaceut. Ako volimo fiziku lakše ćemo naći posao kao profesor ove nauke nego kao astrofizičar. Profesije koje donose brže zaposlenje su stručnjaci za finansije, informatičati, inžinjeri elektrotehnike. Nikako ne smemo da zaboravimo i zanate. Više o najtraženijim zanimanjima današnjice možete pročitati u našem tekstu: Saznajte koji su najtraženiji poslovi
Vodič za izbor zanimanja
Veoma dobar izvor informacija može biti vodič koji je dostupan na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje. Vodič možete naći na sledecem linku: http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/
Ovaj vodič za budući posao i profesiju je pripremljen od strane psihologa Nacionalne službe. U njemu se mogu se pronaći informacije o osam grupa zanimanja koje su razgranate dalje na dvadesed grupa. Svaka oblast je detaljno obrađena i navedeni su uslovi koji su potrebni da bi se ovi poslovi obavljali. Na vrlo jednostavan način možemo saznati od toga koje srednje obrazovanje nam treba za neki posao do toga koji poslovi zahtevaju fakultetsko obrazovanje.
U ovom vodiču takođe postoje i tri vrste upitnika koje imaju za cilj da samoprocenom bolje shvatimo koji posao i koje zanimanje je za nas. Jedan deo upitnika je za profesionalna interesovanja gde nam se daje opcija da odlučimo da li želimo da popunimo ceo upitnik ili pojedinačne koje se odnose na određeni posao, zanimanje, profesiju. Druga vrsta upitnika nam pomaže da shvatimo svoje jače strane i ono šta nam više “leži”. Treći upitnik je dizajniran tako da shvatimo osobine naše ličnosti koje nam mogu biti veoma značajne pri odabiru profesije i eventualno posla u budućnosti.
Profesionalna orijentacija - pronađi posao za sebe!
Zašto ne olakšati sebi put? Profesionalna orijentacija je jedan skup aktivnosti kroz koje prolazimo zajedno sa psihologom da bi se saznalo koje su to naše sposobnosti, osobine i interesovanja. Nakon prikupljenih informacija različitim metodama dobijamo savet koji će nas dalje usmeriti. Ovi testovi i aktivnosti su od značaja jer na taj način shvatamo koji posao nam najviše “leži” naspram naših sposobnosti. Ukoliko zaista ne shvatimo sebe, posao koji radimo naprosto će postati glavobolja i nepotreban stres u životu. Veoma je važno i da shvatimo da vrlo često posao i profesiju biramo iz pogrešnih pobuda.
Ovaj proces profesionalne orijentacije uglavnom obuhvata dva do tri sastanka sa psihologom. Prvi sastanak se uglavnom svodi na razgovor i test sposobnosti, interesovanja i ličnosti gde se dobijaju neke okvirne informacije. Na sledećim sastancima psiholog daje preporuku odnosno adekvatne alternative i saopštava nam ih. Ako informacije i razgovor budu nedovoljni i ne daju jasno predstavu o tome čime bi trebali da se bavimo, organizuje se još sastanaka i razgovora. Psihologe za profesionalnu orijentaciju obezbeđuju na prvom mestu škole međutim postoje i razne agencije i psihološki centri gde se pružaju ove usluge. U zavisnosti od toga da li se preporuka daje pismeno ili usmeno cene se kreću od dve do tri hiljade dinara.
Takođe u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje postoje psiholozi i savetnici za planiranje karijere odnosno za karijerno informisanje. Osim toga pri Nacionalnoj službi u svim većim gradovima Beograd, Novi Sad, Jagodina, Kragujevac, Pančevo itd postoje i Centri za informisanje i profesionalno savetovanje CIPS gde se mogu dobiti veoma korisne informacije vezane za obrazovanje, zaposlenje i planiranje karijere.
Na kraju naš savet bi bio i da slušate sebe i svoju intuiciju. Uzmite u obzir sledeće stvari:
U čemu uživate?
Koji su benefiti na duge staze?
Koji su poslovi najtraženiji?
