Pre samog teksta želimo da shvatite da je zakon o elektronskoj trgovini veoma ozbiljna i opširna tema. Želimo da istaknemo da informacije koje su u ovom tekstu su lična interpretacija ovog zakona. Tu su za jedno opšte znanje naših čitalaca. Nikako nije cilj da ovaj tekst bude i da se koristi kao jedini izvor informacija. Osim toga ovaj tekst ne treba da bude zamena za bilo koji pravni savet. Savetujemo da ga potražite ukoliko planirate da se bavite elektronskom trgovinom. Pre bilo kojih konkretnih akcija vezano za potencijalnu elektronsku trgovinu koju planirate molimo vas da se konsultujete sa pravnim licem. Ne garantujemo za ispravnost svih informacija jer kao što smo napomenuli ovo je lična interpretacija ovog zakona osobe koja stoji iza ovog teksta.
Samu trgovinu kao pojam možemo definisati kao privrednu delatnost. Ona je u stvari skup poslovnih aktivnosti koje imaju veze sa nabavkom i prodajom robe. Osim ovoga ovo je i pružanje određenih usluga čiji je krajnji cilj da mi kao poslodavci imamo novčanu dobit. E sada kada govorimo o elektronskoj trgovini imamo dva zakona koja se bave ovim. To je zakom o zaštiti potrošača ali i onaj relevantniji a to je zakon o elektronskoj trgovini.
Trgovina se prema zakonu dalje grana na onu koja je na prodajnom mestu, koja se obavlja ličnim nuđenjem i daljinska trgovina u čijem sklopu je elektronska kojom se mi trenutno bavimo. Zakon o elektronskij trgovini se bavi najviše tom daljinskom trgovinom. U njenom sklopu ponuda proizvoda i ugovori za prodaju tih proizvoda se obavlja na daljinu i cela komunikacija je na daljinu. Dakle ovde se radi o tome da se roba nudi, naručuje i prodaje putem interneta. Kupac odabira proizvod, stavlja ga u "korpu" i pruža neophodne lične podatke kako bi kreirao porudzbinu.
Zakon o elektronskoj trgovini - ugovori
Određenim zakonima (nemaju veze sa zakonom o kom mi trenutno diskutujemo) je utvrđeno da ne mogu svi ugovori da se zaključe u elektronskoj formi. Prosto potreban je fizički potpis za neke da bi bili validni ili ako moraju da budu overeni. Mi ćemo se u dalje tekstu baviti onim ugovorima koji mogu biti elektronski potpisani. Ovakvi mogu biti i dostavljeni i kao takvi su potpuno validni. Dakle zakon o elektronskoj trgovini kaže da je onaj ko pruža uslugu dužan da obezbedi jasne, razumljive i nedvosmislene podatke o sledećim stvarima:
- postupak koji se primenjuje kod sklapanja ugovora
- ugovorne odredbe
- opšte uslove polovanja
- na kojim jezicima ugovor može da bude zaključen
- koji su kodeksi ponašanja
Pre nego što se ugovor zaključi onaj ko pruža uslugu je dužan da obezbedi sva tehnička sredstva uz pomoć kojih može da se prepozna i ispravi potencijalna greška pri unosu podataka pre nego što se ugovor zaključi.
Ostale bitne stavke vezane za ugovor
- Dostupnost ugovora - svi ovi ugovori iako su zaključeni elektronski moraju da budu dostupni korisniku. Dakle onaj ko pruža uslugu je dužan da obezbedi da kupcu u bilo kom momentu on bude dostupan. Osim toga da može da ga skladišti i da može ponovo da ga koristi.
- Potvrda prijema - bez ikakvog odlaganja pružalac usluge je u obavezi da elektronskom porukom potvrdi prijem poruke u kojoj je ponuda ili prihvat ponude za zaključenje ugovora.
- Vreme zaključenja ugovora - elektronski ugovor se smatra da je zaključen onda kada ponuđač primi poruku koja sadrži izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Ponuda i prihvatanje te iste ponude se smatraju primljenim ako lice kome su upućene ima pristup njima.
Ugovor na daljinu je onaj koji je zaključen između trgovca i potrošača u okviru jasno organizovane prodaje ili pružanja usluga na daljinu bez fizičkog pristutsva obe strane. Do ovoga se dolazi upotrebom sredstva za komunikaciju na daljinu od trenutka zaključenja ugovora ali uključujući i sam trenutak zaključenja.
Zakon o elektronskoj trgovini - obavezne informacije
Jedna od osnovnih obaveza o kojoj zakon o elektronskoj trgovini obavezuje prodavca jeste da pruži informaciju. Informaciju o identitetu i kontaktu, o proizvodu, o načinu plaćanja i isporuci. Osim ovoga dužan je i da obavesti o pravima na reklamaciju. Zapravo o celoj reklamacionoj proceduri i da jasno objasni politiku privatnosti. I ovo sve pre sklapanja ugovora. Idemo korak po korak koje sve informacije treba da postoje:
- Naziv trgovca - pun naziv pod kojim je registrovan. Ako obavlja posao na ime nekog drugog kupci moraju da znaju identitet te osobe.
- Adresa na kojoj posluje - ako se adresa na kojoj firma obavlja posao razlikuje od adrese na koju je registrovana mora da se pruži informacija kupcu o adresi na koju može eventualno i potencijalno da uputi pritužbu. A ako se elektronska trgovina obavlja u ime nekog drugog prodavca/trgovca kupci moraju da znaju njegov identitet.
- Cena - mora da se pruži informacija o prodajnoj ceni. Ovo obuhvata sve troškove za obračunski period ako je ugovor sa neodređenim trajanjem ili ako je ugovor koji sadrži pretplatu. Ako iz nekog razloga ne može pouzdano unapred da se obračuna cena mora da se saopšti način na koji će se prodajna cena obračunavati.
Zakon o elektronskoj trgovini kaže i da, osim gore navedenog, svaki trgovac ima dužnost da na nedvosmislen i veoma čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu i jediničnu cenu robe ili usluge. Prodajna cena je ona ukupna konačna cena proizvoda ili usluge. Jedinična cena je ona za prethodno upakovane proizvode odnosno to je prodajna cena obračunata po kilogramu, litru, metru itd.
Valuta
Takođe zakon o elektronskoj trgovini navodi da se cena ističe u valuti platnog prometa. Svako ko obavlja elektronsku trgovinu koja je takođe usmerena i na potrošače u inostranstvu može da istakne cenu u stranoj valuti. Ali da bi ovo mogao mora dati potrošaču mogućnost da izabere valutu u kojoj će mu se prikazati cena proizvoda. Međutim član 35. Zakona zahteva od prodavca da ako kupac pristupa elektronskoj prodavnici iz Republike Srbije da se cena mora prvo prikazivati u dinarima.
Ostale informacije
Ako postoje specijalne ponude dužnost prodavca je da obezbedi sve informacije koje su relevatne za tu specijalnu ponudu. Pod ovim se smatra najviše trajanje perioda te specijalne ponude. Pošto je specijalnoj ponudi tarifa različita od osnovne moraju se obezbediti sve informacije vezane za bilo koje ostale troškove koje imaju veze sa kupovinom ovih proizvoda. Osim ovoga mora se kupac obavestiti i o uslovima, roku i postupku da ostvari pravo na odustanak od ugovora. Sve ovo zato što je u pitanju specijalna ponuda.
Kupac želi da odustane?
Kada govorimo o odustanku od ugovora koji je zaključen na daljinu, svaki kupac ima pravo da odustane od istog. Ovo može da uradi u roku od 14 dana i ne mora da navede razlog zašto odustaje i ovo sve bez dodatnih troškova. E sada naravno postoje slučajevi kada troškovi postoje. Ti troškovi su propisani Zakonom o zaštiti potrošača, član 33. i 34. i ukratko radi se o sledećem:
- Obaveza da se plati trgovcu razuman trošak ako potrošač ostvaruje pravo na odustanak od ugovora nakon što je podneo izjavu ili obrazac
- Podatak da potrošač ne može da koristi svoje pravo na odustanak od ugovora ili u okolnostima pod kojima gubi pravo da odustane, ako nema prava da odustane od istog u skladu sa članom 36. ovog zakona
- Postojanje njegovog ugovornog odnosa sa poštanskim operatorom preko kog potrošač može, ako je reklamacija zbog nesaobraznosti, da pošalje robu o trošku trgovca.
Svaki slučaj kada kupac želi da vrati neku robu je veoma jedinstven i specifičan. Zakon o elektronskoj trgovini je propisao o čemu je trgovac dužan da obavesti kupca ukoliko on želi da vrati robu. Dužan je da ga obavesti da kupac snosi troškove povraćaja robe. Dužan je da ga obavesti o postojanju primenljivih kodeksa dobre poslovne prakse i načinu na koji kupac može steći uvid u sadržaj tog kodeksa. Dalje, dužan je da ga obavesti o minimalnom trajanju ugovornih obaveza. Potom dužan je da ga obavesti o postojanju i uslovima za polaganje depozita ili drugih garancija koje kupac na zahtev prodavca mora da plati. I na kraju dužan je da ga obavesti o svim mogućnostima vansudskog rešavanja sporova.
O predomišljanju od kupovine, pravima kupca i odustajanju od ugovora opširno pročitajte u daljem tekstu.
Šta zakon o elektronskoj trgovini kaže o pratećoj dokumentaciji
Pre svega za robu koja je prodata preko interneta potrošač treba da dobije račun. On je potreban kao dokaz o postojanju ugovora o prodaji u slučaju eventualne reklamacije. Kada se radi o online prodaji zakon o elektronskoj trgovini zahteva da se u razumnom roku, a najkasnije u vreme isporuke robe, potrošaču obezbedi i sledeće:
- obrazac za odustanak
- predugovorno obaveštenje
- primerak potpisanog ugovora
Ova navedena dokumenta se dostavljaju kupcu na trajnom nosaču zapisa ako je potrošač saglasan sa time. Svaki trgovac je dužan da prvo nabavi saglasnost potrošača ako se isporuka digitalnog sadržaja ne obavlja na trajnom nosaču zapisa. U ovom slučaju prodavcu je potrebna i potvrda da je kupac saglasan i da zna da je takvom isporukom izgubio pravo da odustane od ugovora. Trajni nosač zapisa je zapravo sredstvo koje čuva informacije u neizmenjenom obliku i daje mogućnost da se njima pristupi naknadno. Pošto govorimo o online kupovini pokretnih stvari za koje se ne zahteva postojanje pisane forme, račun koji se dostavi predstavlja ugovor. I on se takođe u ovom slučaju dostavlja elektronskim putem.
Račun mora biti poslat najkasnije na dan isporuke kupljene robe. Ovo je zaista veoma važno zbog računanja zakonskih rokova. Dakle zakon o elektronskoj trgovini sadrži članove vezane za saobraznost robe, za predomišljanje, garantni rok i tako dalje. A imajući u vidu da se rokovi računaju od dana isporuke iz tog razloga račun mora biti poslat najkasnije na taj dan isporuke. Ovaj račun iako je u elektronskoj formi ima sve karakteristike redovnog štampanog računa. Dakle zakon kaže da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost, dokazna snaga kao ni pisana forma samo zato što je elektronski.
Šta mora biti posebno naglašeno?
Dalje u ovom zakonu stoji da ako se slanjem porudžbenice istovremeno prihvata i obaveza plaćanja, o tome mora da postoji vrlo jasno obaveštenja na samoj porudžbenici ili na tasteru ili bilo kojoj drugoj funkciji, inače ugovor ili porudžbenica ne obavezuju potrošača. Osim toga na internet stranici najkasnije na samom početku celog procesa poručivanja moraju jasno da stoje podaci o postojanju ograničenja u vidu isporuke kao i koja se sve sredstva za plaćanje prihvataju.
Zakon o elektronskoj trgovini kao i ostali zakoni vezani za trgovinu izričito nalažu da ukoliko se radi o prodaji neke tehničke robe ( televizor, telefon, računar itd.) trgovac mora da obezbedi i dostavi i uputstvo za upotrebu odnosno montažu.
U roku od 30 dana nakon zaključenja ugovora na daljinu trgovac je dužan da isporuči kupljenu robu ili pruži kupoljenu uslugu, osim ako naravno nešto drugo nije dogovoreno. Ako nije u mogućnosti to da uradi u ovom roku odmah o tome mora kupca i da obavesti.
Pravo na predomišljanje
Kao što smo napomenuli kupac ima pravo da se predomisli. U roku od 14 dana ima prava da vrati robu bez obrazloženja i bez dodatnih troškova. Ovaj rok se računa od dana kada je roba isporučena. Ako odluči da vrati robu kupac to po zakonu radi o svom trošku, osim ako nije drugačije dogovoreno.
Ako potrošač vrati robu trgovac je dužan da mu vrati novac i to pun iznos koji je potrošač platio. Ukoliko je roba koja je vraćena u roku korišćena na takav način da je neupotrebljiva u tom slučaju trgovac ne mora da vrati novac. Zakonom je propisano da ako je vrednost robe umanjena nakon što je vraćena da za to odgovornost snosi isključivo potrošač.
Taj zakonski rok od 14 dana je neki minumum. Elektronski trgovac ima opciju da u skladu sa kodeksima dobre prakse taj rok produži na recimo 30 dana. Odnosno da produži na bilo koji rok duži od 14 dana.
Izuzetak od prava na predomišljanje
Ako prodavac prodaje robu za koju kupac ne može da se predomisli i da vrati to mora jasno da bude navedeno na web shop-u. Potrošači moraju jasno da budu informisani. Ako pravo na odustanak nije predviđeno pre nego što se kupovina desi uopšte prodavac mora to jasno da naglasi kupcu. Osim toga moraju se navesti i situacije kada potrošač gubi pravo na vraćanje. Kao na primer ako otvori pakovanje, otpečati i tako dalje.
Osim ove situacije potrošač gubi pravo predomišljanja i ako kupi robu čija cena zavisi od promena na finansijskom tržištu na koje trgovac ne utiče. Dalje, ako kupi robu sa posebnim zahtevima ili ako je personalizovana. Ako je kupljena roba podložna pogoršanju kvaliteta ili ima kratak rok trajanja. Sva zapečaćena roba ne može se vraćati. Ako se roba mešala sa drugom robom ili ako se radi o isporuci alkoholnih pića i tako dalje. Dakle kao što možemo da zaključimo postoji dosta izuzetaka. Pre svake kupovine moramo biti dobro informisani o uslovima vraćanja robe.
Pravo potrošača da odustane od ugovora
Zakon o elektronskoj trgovini je propisao i to da potrošač ima pravo da odustane od ugovora. On ovo može da realizuje izjavom koju daje na propisanom obrascu za odustanak od zaključenog ugovora. Ovaj ugovor trgovac može dostaviti potrošačima. Pored njega potrebno je dostaviti i predugovorno obaveštenje. Ta dokumenta zajedno treba da dostavi svom potrošaču koji mu je poručio robu.
Izjava o odustanku od ugovora smatra se blagovremenom ako je poslata u roku od 14 dana i pravno deluje od dana kada je poslata. Kada prodavac primi ovu izjavu dužan je odmah da obavesti da ju je primio u pisanom formi ili na drugom trajnom nosaču zapisa. Vezno za tih 14 dana postoje razne opcije vezano za to koliko robe je poručeno, ako se sastoji iz više vrsta koje se zasebno šalju, da li se radi o fizičkom proizvodu ili usluzi i tako dalje.
Ako trgovac ne preda potrošaču obaveštenje o uslovima, rokovima i postupcima za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora onda potrošač može da odustane u roku od 12 meseci od dana isteka roka za odustanak od ugovora. Ako to učini u tih 12 meseci od dana zaključenja ugovora rok od 14 dana za odustanak od ugovora počinje da teče od dana kada potrošač dobije obrazac za odustanak. Svi rokovi ističu kada istekne poslednji čas poslednjeg dana roka.
Šta je potrošač u obavezi da uradi ako odustane
Dakle kupac je poslao obrazac o odustajanju. Nakon toga dužan je da vrati robu ili lično trgovcu ili licu koje je ovlašćeno od trgovca. Sve ovo bez odlaganja a najkasnije u toku od 14 dana od dana kad je obrazac poslat. Smatra se da je vratio robu samo ako sve ovo ispuni.
Ako je vrednost robe umanjena za to je odgovoran isključivo potrošač. Ako je ta umanjena vrednost nastala kao posledica rukovanja robom na način na koji nije propisano i adekvatno. Međutim ako prodavac nije dostavio kupcu obaveštenje o pravu na odustanak od ugovora onda potrošač nije odgovoran ako je vrednost robe umanjena.
Potrošač je nakon što dostavi zahtev za odustanak dužan da plati trgovcu određen iznos. On je srazmeran sa izvršenim uslugama od momenta kada je potrošač obavestio trgovca o ostvarivanju prava na odustanak od ugovora. Ovaj srazmerni iznos obračunava se na osnovu prodajne cene dogovorene ugovorom. Ali ova cena ne sme biti viša od tržišne vrednosti onoga što je bilo isporučeno.
Više i detaljno o svim članovima koje zakon o elektronskoj trgovini ima možete pročitati na sledećim linkovima i na linku .
