Mobing ili uznemiravanje na radnom mestu je veoma velik društveni problem, koji je star koliko i sam posao. Poslednjih decenija mobing dobija na značaju u oblasti ljudskih resursa jer je jedna od najvećih pretnji u ravnoteži svakog radnika i kompanije.
Mobing ima velike posledice na vaš profesionalni i presonalni život i veoma je važno prepoznati ga na vreme i sprečiti !
Kako prepoznati mobing na radnom mestu?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji mobing se definiše kao situacija konstantnog nasilja ili uznemiravanja usmerenog prema osobi, sa ciljem da se ona odvoji i izoluje iz radne grupe i da se njegov rad obezvredi.
Karakteristike i manifestacije mogu biti sledeće:
- glasine i klevete
- uvrede i nadimci
- pretnje
- okrutno i neprijateljsko ponašanje
- psihološka tortura
- izolovanje i isključenje osobe
- preterana količina posla koja nadmašava mogućnosti zaposlenog
- preterana kritika
- seksualno uznemiravanje
Posledice koje ovakvo ponašanje ostavlja na žrtve su pre svega psihološke najčešće u vidu depresije ali mogu biti i fizičke kao što su gubitak telesne težine, nesanica i glavobolja. Produktivnost i rad osobe koja je zlostavljana postaju veoma loši, izostanak sa posla postaje sve češći i polako se gube međuljudski odnosi.
Gubitke definitivno ima i kompanija pa danas sve više njih osmišljaju i sprovode u delo interne programe kako bi sprečili ovakvo ponašanje i kako bi radnici koji primete zlostavljanje ili ga proživljavaju mogli da prijave ovako ponašanje.
Istorijat i oblici mobinga
Pre nego što se došlo do termina i naziva mobing ovaj fenomen se nazivao “psihičko maltretiranje”, “horizontalno nasilje” ili “psihičko terorisanje”. Konačan naziv je nastao od engleskog glagola to mob što zapravo znači “nasrnuti u masi” odnosno od imenice mob što znači gomila, masa, rulja, ološ. Naziv je osmislio Konrad Lorenc koji je ovo ponašanje poistovetio sa ponašanjem životinja koje se udruže protiv neke jedinke/člana i napadaju ga dok ga prosto ne isteraju iz zajednice ili dovedu do smrti.
U engleskom jeziku se jos koristi i termin “buling” međutim ova dva pojma su veoma različita jer je ovaj termin vezan za slično nasilje koje se dešava u školama između dece i adolescenata i ovo ponašanje je okarakterisano isključivo fizičkim nasiljem, dok je “mobbing” više suptilnije psihičko nasilje koje se pojavljuje kod odraslih na radnom mestu.
“...bilo da se radi o pakosnim primedbama, špijuniranju, klevetanju ili čak i pretnjama i mučenju, cilj svakog mobinga je da ugrozi integritet neke osobe, odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i privatni život…” - prof.dr. Hajnc Lojman
Švedski psihoterapeut nemačkog porekla prof. dr. Hajnc Lojman je prvi dijagnostikovao, formulisao i uočio osamdesetih godina 20.veka ovaj oblik zlostavljanja a reč mobing je preuzeo od Konrada Lorenca.
Ovo ponašanje je, kroz svoje istraživanje, prvo uočio kod dece tokom šezdesetih godina. Ovakvo destruktivno ponašanje grupe dece usmereno protiv jednog deteta je nazvao mobingom. Početkom osamdesetih godina istu vrstu ponašanja je primetio kod zaposlenih na svom radnom mestu i tada je opet otpočeo istraživanje u kom je došao do šokantnih podataka a to je da svaki četvrti radnik, barem jednom u toku svoje karijere, doživi ovakvu vrstu zlostavljanja. On je razvio veoma efikasne metode za sprečavanje i rehabilitaciju žrtava mobinga a u njegovoj enciklopediji on upozorava javnost da je ovaj vid zlostavljanja zapravo ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i da može biti štetan kako za žrtvu tako i za sve zaposlene i na kraju ceo kolektiv.
Vertikalni mobing
Prema zvaničnim istraživanjima procenat vertikalnog mobinga je 55% a horizontalnog mobinga je 45%. Vertikalni mobing nastaje kada nadređena osoba zlostavlja podređenog radnika ili čak jednog po jednog dok ne ugrozi i ne uništi celu grupu. Ova pojava se još naziva i bosing (eng. “bossing”). Ova pojava ide i u drugom smeru kada grupa radnika zlostavlja svog predpostavljenog.
Horizontalni mobing
Ova pojava se dešava između radnika koji su na istom položaju, na istoj lestvici u hijerarhiji kompanije. Do horizontalnog mobinga dolazi kada jedan radnik ili grupa njih oseća ljubomoru, zavist ili ugroženost i dobijaju želju da eliminišu neku osobu iz kolektiva. Žrtva se uglavnom ističe po nečemu - kvalitet, veća plata, pohvale ili nagrade koje dobija. Horizontalni mobing je dokazivanje snage i sposobnosti grupe radnika koja zbog ljubomore, unutrašnjih problema ili napetosti šikanira jednog radnika.
Šta kaže zakon?
Zakon kaže da su prava zaposlenih ujedno i obaveza poslodavca. Prava zaposlenih su sledeća:
ZAPOSLENI
- Ima pravo da se edukuje
- Ima pravo da bude obavešten
- Ima pravo da ga zaštiti poslodavac
- Ima pravo na nadoknadu štete
- Mora se držati pravila i ne sme vršiti zlostavljanje
- Ima pravo da podnese prijavu i traži pokretanje postupka ako primeti ovo ponašanje
Postupak zaštite je obavezan kod poslodavca za sve slučajeve zlostavljanja osim kada je zlostavljač sam poslodavac tada se ovaj postupak preskače i ide se direktno u potupak pred sudom.
Procedura je:
- Pokretanje postupka (zahtev može podneti sindikat, odbor za bezbednost i zdravlje na radu…)
- Poslodavac dužan da u roku od 3 dana ponudi posredovanje-posredovanje zatvoreno za javnost a može da prisustvuje sindikat
- Ponuda posredovanja – lista posrednika
- Član 16. Stav 3. Ko može biti posrednik
- Sprovodjenje postupka posredovanja – 8 rad.dana
- Okončanje postupka posredovanja – izuzetno 30 dana
- Kad postupak posredovanja nije uspeo
- Sadržaj sporazuma o rešavanju spornog pitanja
- Rokovi zastarelosti -6 meseci od zadnjeg zlostavljanja
- Postupak utvrdjivanja odgovornosti zaposlenog – ako ne uspe posredovanje
- Mere za sprečavanje zlostavljanja do okončanja spora – prema zlostavljaču
- Opomena, udaljavanje do 30 dana bez zarade, premeštaj na drugo radno mesto (ako ponovi u roku od 6 meseci otkaz ugovora o radu)
- Pravo na odbijanje rada
- Zastita učesnika postupka – i svedoka
- Zloupotreba
- Pravila ponašanja poslodavca i zaposlenih- u vidu pravilnika (62/2010)
IV SUDSKA ZAŠTITA
U pravilniku o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih a u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu navedeni su primeri ponašanja od kojih se treba sudržati radi prevencije od svakog vida zlostavljanja, čak i seksualnog. Neke od preporuka su sledeće:
- Ponašanje koje dovodi do narušavanja dobrih međuljudskih odnosa
- Ponašanje koje može dovesti do narušavanja ličnog ugleda zaposlenog
- Ponašanje koje onemogućuje odgovarajuću komunikaciju
- Ponašanje koje dovodi do narušavanja ličnog ugleda zaposlenog
- Ponašanje koje se smatra seksualnim uzmeniravanjem
- Ponašanje koje dovodi do narušavanja zdravlja zaposlenog
Savet je da ako prepoznate zlostavljanje uradite sve što je u vašoj moći da bilo koje ponašanje koje ulazi u mobing na neki način sačuvate kao dokaz za kasniji potupak zastite od zlostavljanja i za uspešan spor i sudski postupak protiv zlostavljača.
Kako da prikupim dokaze?
Ako je zlostavljanje prešlo u fizičko ili su posledice u vidu bilo kog zdravstvenog stanja potrebno je javiti se lekaru koji će ustanoviti promene i poremećaje u zdravlju i to navesti u izveštaju koji služi kao dokaz. Kasnije se sudskim veštačenjem utvrđuje da li su promene nastale kao posledica zlostavljanja ili nisu.
Veoma korisno i važno je “nabaviti” svedoke koji su prisustvovali ovakvom nedozvoljenom ponašanju koji će svojim iskazom potvrditi da se zlostavljanje desilo. Izjava i iskaz svedoka je jedan od najdragocenijih stvari u sudskom postupku.
Sredstva koja je lako dokazati su svakako sms poruke, emailovi i slično. Ova sredstva je vrlo bitno sačuvati.
Ako postoji video zapis a osoba koju snimate nije svesna toga i nije dala pristanak, ovakav dokaz nema pravnu vrednost na sudu. Međutim ako postoji snimak sa sigurnosne kamere onda se video zapis uzima u obzir.
Šta dalje?
Dalji postupak zavisi od toga ko se tereti za zlostavljanje, poslodavac ili drugi zaposleni. Ako je zlostavljanje od strane drugog zaposlenog onda se podnosi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja odgovornom licu u pravnom licu, odnosno poslodavcu sa svojstvom fizičkog lica. Ovaj zahtev takođe može da podnese i lice nadležno za bezbednost i zdravlje na radu. A može i predstavnik sindikata uz pismenu saglasnost zaposlenog koji smatra da je izložen zlostavljanju. Kada se primi zahtev poslodavac je prvo dužan da u roku od tri dana stranama koje su u sporu predloži posredovanje kao način razrešenja.
Ako metoda posredovanja ne uspe a utvrdi se da je bilo zlostavljanja pored sankcija propisanih Zakonom o radu poslodavac može da izrekne neke od sledećih mera:
- opomena
- udaljavanje sa rada od 4 do 30 radnih dana bez naknade zarade
- trajni premeštaj u drugu radnu okolinu
U slučaju da je zlostavljač poslodavac odmah se pokreće postupak pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od kada je zlostavljanje učinjeno.
Mere koje bi trebalo preduzeti
Na prvom mestu veoma je važno identifikovati zlostavljanje. Ako na primer kolega sa vašeg posla krije informacije od vas, pripisuje zasluge za vaš rad, širi tračeve, isključuje vas sa sastanaka itd. moguće je da vrši mobing. Trebalo bi analizirati “hladne glave” ponašanje ove osobe, da li je ovakvo ponašanje usmereno samo na vas ili se ova osoba ovako ponaša i sa drugim kolegama? Da li su ova ponašanja povremena ili konstantna? Da li ovakvo ponašanje utiče na vaš rad ili vam samo stvara blagu privremenu nelagodnost? Bitno je shvatiti da li je ova osoba prosto konfliktna ili ovakve stvari radi smerno i sa ciljem. U slučaju da je ovo prosto karakter osobe ignorisanje i izbegavanje je za početak najbolja strategija.
Morate da se suočite! Pokušajte da izbegnete emocionalnost i da ograničite nasilnika tako što ćete zadržati kontrolu. Otvoreno izjavite da vam se ne sviđaju njihovi stavovi. Nikako ne smete da ignorišete zlostavljanje! Budite inteligentni, kontrolišite emocije i izrazite asertivnost, pokažite da takav stav nećete tolerisati i dozvoliti!
Ako situacija izmiče kontroli i utiče na vas psihički i fizički obavezno komunicirajte sa svojim nadređenima i sa odeljenjem sa ljudske resurse. Važno je da imate čvrste argumente i dokaze. Ako je vaša žalba racionalna i kontrolisana, potkrepljena dokazima, biće lakše i vama i kompaniji da mobingu i zlostavljaču stanete na kraj udruženim snagama.
