Veoma je bitno da razumemo naša prava kada je u pitanju godišnji odmor. Bilo da je sezona godnjišnjih odmora ili ne vi svoje pravo po zakonu morate iskoristiti. A takođe po zakonu odmor vam mora biti i obezbeđen i odobren pravovremeno. Ovo je vreme koje provodite van radnog vremena ali koje vam i dalje mora biti plaćeno.
Ako bismo definisali godišnji odmor možemo reći da je to period u toku godine u kom vi privremeno prestajete sa radom. Neradni dani zbog praznika i slobodni dani ne ulaze u godišnji odmor! Trajanje ove “pauze od posla” svakako varira od preduzeća i varira u odnosu na određene države.
U daljem teksu ćemo istaći sve što trebate da znate o vašem pravu na godišnji odmor.
Koliko traje godišnji odmor?
Zakonski u svakoj godini vi imate pravo na minimum dvadeset radnih dana. Ovih dvadeset dana godišnji odmor se može uvećati u zavisnosti od vašeg doprinosa, radnog iskustva, vašeg obrazovanja, stručne spreme i drugih zakonskih kriterijuma. Imajte na umu da to koliko će vam biti uvećan godišnji odmor na osnovu ovih stvari zavisi od vašeg poslodavca. Ovaj produžetak mora biti naveden u vašem ugovoru o radu.
Pri računanju dužine odmora bitno je da znamo da se radna nedelja računa kao pet dana. Dakle dužina radne nedelje je utvrđena zakonom i određivanje dužine odmora se radi na osnovu pet radnih dana. U ovom slučaju se ne uzima u obzir to što u Republici Srbiji u većini slučajeva radna nedelja traje šest dana. U dane godišnjeg odmora ne uračunavaju se:
- Praznici
- Bolovanje
- Plaćeno odsustvo (na primer dobrovoljno davanje krvi, sklapanje braka)
- Slobodan dan
Dalje je bitno da se napomene kako računamo godišnji odmor u godini kada počinjemo i završavamo naš radni odnos. Naime s obzirom da tada nećete raditi celu kalendarsku godinu, logično, nemate ni prava na pun godišnji odmor. Tada se računa na sledeći način - dobijate dvanaestinu punog godišnjeg odmora za svakih mesec dana rada. Najlakše je objasniti ovo na zakonskom minimumu od dvadeset radnih dana odmora. Jedna dvanaestina koja vam zakonski pripada bi bilo 1.66 radnih dana za mesec dana rada.
Ko određuje koliko traje?
Vremenski period kada ćete koristiti godišnji odmor zavisi od vašeg poslodavca. Iako na prvu ruku ne deluje pravedno kada shvatimo šta se krije iza ove odluke zakonodavca biće nam mnogo jasnije. Zakon je prepustio ovu odluku poslodavcu jer on najbolje može da odredi koje su potrebe kompanije. Na osnovu toga kada koliko ima posla, najprostije rečeno, u dogovoru sa vama poslodavac će odrediti i dati vam okvirno vreme u toku godine kada možete da iskoristite svoj odmor. Svakako vaš glas se itekako čuje i dužni su da saslušaju vaše želje. Međutim konačnu odluku ne donosite vi. U praksi, odmori se organizuju tako što zaposleni daju predlog kada bi iskoristili svoj odmor i na osnovu toga se sklapa raspored. Imajte na umu da ni jedna zakonska regulativa ne obavezuje poslodavca da vam da godišnji odmor onda kada vi tražite. Njihova dobra volja je da vam izađu u susret oko termina. Zbog toga je međuljudski odnos veoma važan.
Konačno rešenje o korišćenju se dostavlja elektronski a vama su dužni da dostave rešenje u pisanoj formi najkasnije petnaest dana pre datuma kada godišnji odmor počinje. Ako se radi o kolektivnom godišnjem odmoru takođe je obavezno napomenutih petnaest dana i u tom rešenju se navode svi zaposleni kao i vremenski period trajanja.
Kako podeliti godišnji odmor?
Zakon veoma jasno kaže da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva i više delova. Ako odlučite da iskoristite vaš odmor u delovima prvi deo mora biti celina od najmanje dve radne nedelje. Ostatak imate šansu da iskoristite najkasnije do 30tog juna naredne godine. Ako svoj odmor ne uspete da iskoristite do tada a krivac je poslodavac, dužan je da vam isplati novčanu nadoknadu za neiskorišćen godišnji odmor.
Imate puno pravo dakle da koristite odmor u dva dela. Svaka druga podela godišnjeg odmora se vrši u dogovoru sa poslodavcem.
Bitno je da se napomene da ako niste u celini iskoristili odmor zbog porodiljskog odsustva, odustva radi nege deteta i posebne nege deteta za vas takođe važi da godišnji morate iskoristiti do 30tog june naredne godine.
Kako se stiče pravo na godišnji odmor?
Zakon kaže da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor niti mu se to pravo može uskratiti. Takođe ovo pravo se ne može ni zameniti novčanom nadoknadom, osim u dva slučaja. Ta dva slučaja su sledeća: ako radni odnos prestane a zaposleni nije iskoristio svoje pravo, ako niste iskoristili godišnji odmor zbog krivice poslodavca. Isplata mora biti u visini prosečne zarade u preshodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora. Ova isplata se karatkteriše kao naknada štete. Dakle svaki zaposleni radnik u skladu sa zakonom ima pravo na godišnji odmor. Šta onda mislimo pod “Kako se stiče pravo”? Iako ste započeli radni odnos nećete odmah imati pravo na korišćenje odmora.
Pravo na korišćenje u kalendarskog godini stičete tek posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Pod neprekidnom radnom svakako se smatra i vreme koje ste proveli van radnog vremena zbog zdravstvenih problema i bilo kog drugog odsustva iz opravdanih razloga a za koji imate dokaz. Sva ta odsustva vam po zakonu moraju biti isplaćena. Ova odsustva odnosno privremena sprečenost za rad možemo podeliti na sledeći način:
- Bolovanje - bolest, održavanje trudnoće, povrede na radu
- Porodiljsko odustvo - odustvo radi nege deteta i posebne nege deteta
- Plaćeno odsustvo - odustvo u slučaju prekida rada beu krivice poslodavca i slično
Da li imam pravo na godišnji ako sam na neplaćenom odustvu?
Odgovor je ne. Ako ste kao zaposleno lice dok vam je traje radni odnos bili na neplaćenom odsustvu ili ste koristili pravo na mirovanje radnog odnosa, ne ostvarujete pravo na godišnji odmor. Mirovanjem radnog odnosa miruje i vaše pravo da iskoristite odmor. U toku bilo kod neplaćenog odustva i mirovanja ne priznaje se ni gore napomenuti neprekidni rad. Dakle godišnji odmor je srazmeran broju meseci koje ste proveli radeći.
Postoji još jedan slučaj kada nemate pravo na godišnji odmor. Taj slučaj je ako niste zaposleni sa ugovorom o radu. Ako radite na ugovoru o delu ili ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, takođe gubite pravo na odmor. U ovom slučaju ako ste sprečeni da radite iz zdrvstvenih razloga takođe nemate novčanu naknadu. Znači u ovom slučaju nemate pravo ni na bolovanje. Dakle pre početka radnog odnosa pažljivo pročitajte vaš ugovor. Da biste stekli svoja zakonska prava to mora biti ugovor o radu, ne angažovanje po bilo kom drugom osnovu.
Izmene datuma odmora
Kao što smo napomenuli vreme kada ćete koristiti godišnji odmor zavisi od poslodavca. Što znači da on može i da izmeni vreme kada ćete ići na odmor iako je već datum ugovoren. Svakako zakon vas štiti i ne dozvoljava da vam pomeraju vreme odmora tek tako. Dakle ako posao zahteva poslodavac može da izmeni vreme koje je već dogovoreno. Međutim oni ovo mogu da urade najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. A da li može da me zove da se vratim sa godišnjeg? Ne. Ukoliko ste započeli sa korišćenjem svog odmora rok za izmenu termina je prošao. Samim tim nemaju prava da vam prekidaju godišnji odmor i nemaju više nikakvu zakonsku mogućnost da vrše izmene.
